Vijeće Kongresa Bošnjačkih Intelektualaca, Hrvatsko Narodno Vijeće, Srpsko Građansko Vijeće, i Forum parlamentaraca BiH, usaglasili su 6 Principa za izmjene Ustava BiH. Cilj je prikupiti 100.000 glasova podrške građana BiH pa Vas pozivamo da podržite Principe. Ovo je prva aktivnost od 1996 godine gdje se pozivaju građani BiH, svi narodi i nacionalne manjine, da se izjasne o postojećem stanju i neophodnim promjenama.
Potpisite peticiju ispod (slika BiH zastave):
TEKST PETICIJE:
Promjene najvišeg pravnog akta jedne države – Ustava, predstavlja najkompleksniji društveno politički poduhvat. U BIH je ovaj proces još komplikovaniji jer je sastavni dio našeg ustavno pravnog uređenja i OHR, dakle „međunarodna zajednica“, koju čine predstavnici najutjecajnijih svjetskih sila objedinjenih u PIC-u, a koje prema Bosni i Hercegovini nemaju istovjetne političke stavove. Neosporno je da se Ustav BIH mora mijenjati. Izmjene Ustava BIH više nisu stvar volje, želje ili kompromisa domaćih političkih stranaka već međunarodno pravna obaveza Bosne i Hercegovine koja proizilazi iz pravosnažnih presuda međunarodnih sudova koje su donesene od 2007-2020. godine, kao i presuda Ustavnog suda i Suda Bosne i Hercegovine. Više od dvije decenije naše nevladine organizacije stoje na stanovištu da svi građani Bosne i Hercegovine, tj. svi narodi i manjine, moraju imati jednaka prava i obaveze na teritoriji cijele Bosne i Hercegovine. Ovaj princip sadržan je i u dejtonskom Ustavu BIH čiji je sastavni dio i Evropska konvencija o ljudskim pravima i temeljnim slobodama koja je direktno primjenjiva i ima prednost nad svakim drugim pravom u BiH. Postojeći etno-nacionalni koncept u BIH, koji je posebno izražen kroz ulogu domova naroda na nivou BiH i entiteta je neodrživ jer se pitanje vitalnog nacionalnog interesa u većini slučajeva zloupotrebljava. Ovaj institut uglavnom se ne koristi za vitalne nacionalne interese naroda već za „vitalne interese“ političkih stranaka. Također, njime se potpuno potiskuju građanska prava garantirana postojećim Ustavom BiH, što vodi u potpunu etničku segregaciju. S druge strane, praksa je pokazala da je entitetsko glasanje imalo mnogo pogubniji učinak na (ne)razvoj BiH nego zaštita vitalnog nacionalnog interesa. Osnovni problem leži u činjenici da Anex VII tj. povratak protjeranih i raseljenih nije adekvatno implementiran te imamo situaciju da je entitetsko postalo istovremeno i etničko glasanje. Februara 2007. godine donesena je presuda UN-ovog Međunarodnog suda pravde iz Haga u procesu BiH vrs Srbija i CG kojom je Srbija presuđena za nesprečavanje genocida nad Bošnjacima u Srebrenici, a potom i niz presuda Evropskog Suda za ljudska prava. Evropski sud za ljudska prava je u pet odvojenih presuda (2009. presuda u korist Sejdić-Finci protiv BiH, 2014. presuda u korist Azre Zornić protiv BiH, 2016. presuda u korist Ilijasa Pilava protv BiH I Samira Šlaku protiv BiH, te 2020. presuda u korist Svetozara Pudarića protiv BiH) ocijenio da je Ustav BiH diskriminatoran, praktično prema svim građanima BiH, iz svih naroda i reda ostalih, a kojima se garantiraju sva prava iz Opće deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija, te iz Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda. Bitno je istaći da je Evropski sud za ljudska prava donio, zaključno s 1. decembrom 2020. godine, 395 presuda protiv Bosne i Hercegovine (BiH), pri čemu su tužbu podnijeli pojedinci ili više njih. Vladajuće stranke, ni nakon više od desetljeća, presude nisu provele. Donesene presude, koje su obligatorne za državu Bosnu i Hercegovinu, predstavljaju međunarodno-pravni osnov za izmjene Ustava BiH. Etnički princip nametnut je flagrantnim kršenjem svih ljudskih prava, ratnim zločinima, etničkim čišćenjem i genocidom. Nemamo ambiciju ni pretenziju predložiti konkretna rješenja ili tekstove ustavnih amandmana već želimo ponuditi principe koji bi trebali biti polazna osnova za izradu prijedloga amandmana na Ustav Bosne i Hercegovine. Principi trebaju biti minimalni zajednički sadržaj svim progresivnim političkim snagama BiH, da bi se kao zajednički interes prezentirali prijateljskim državama i potpisnicima Daytonskog sporazuma suodgovornima za stanje i budućnost BiH. Važno je naglasiti da decembra 1995. godine nismo imali presude međunarodnih sudova. U kontekstu naprijed navedenog predlažemo slijedeće principe za promjenu Ustava BiH:
1. Uklanjanje sistemske diskriminacije rasprostranjene u cijelom ustavnom uređenju. Navedene presude Evropskog suda obavezuju državu da otkloni postojeća ustavna rješenja po kojima su svim građanima koji se ne izjašnjavaju kao pripadnici konstitutivnih naroda uskraćena elementarna građanska i politička prava. Ta prava su uskraćena i pripadnicima konstituentnih naroda ako ne žive u “odgovarajućem” entitetu. Diskriminacija je široko rasprostranjena i s obzirom na druge kriterije kao što su rodna pripadnost, religijska opredjeljenja, socijalni status, obrazovni nivo i dr.
2. Entiteti u Bosni i Hercegovini, kao administrativni oblici, uspostavljeni su na temelju „faktičkog stanja na terenu“ izazvanog međunarodnim oružanim sukobima i kao takvi su danas prevaziđeni, o čemu je mišljenje iznijela i Venecijanska komisija 2005. godine, a najveći problem u praksi je, pokazalo se, entitetsko glasanje u Parlamentarnoj Skupštini Bosne i Hercegovine. Venecijanska komisija u svom mišljenju iz 2005. godine u tačci 34. stoji: „.:. Ovaj veto, koji u praksi djeluje potencijalno relevantan samo za RS, djeluje kao višak, obzirom na postojanje veta na osnovu vitalnog interesa.”.
3. Neprovođenje pravosnažnih sudskih presuda međunarodnih i domaćih sudova, jasno pokazuje da je u BiH na sceni suspenzija vladavine prava, te je u tom smislu neophodno u Ustav ugraditi sve neophodne izmjene kako bi se uspostavila vladavina prava i osigurala potpuna politička neovisnost pravosudnih institucija BIH. U Bosni i Hercegovini funkcionišu četiri odvojena autonomna pravna i sudska sistema – na nivou BiH, u oba entiteta i u Brčko distriktu BiH. To dovodi do neujednačenih pa i do suprotstavljenih pravnih rješenja i do neujednačene sudske prakse, pa time i do neravnopravnosti građana. Zbog toga se moraju kreirati ustavna rješenja da do toga ne dolazi.
4. Ustavom definirati princip sankcioniranja negiranja holokausta, genocida i zločina protiv čovječnosti i veličanje pravosnažno osuđenih ratnih zločinaca od strane ICTY.
5. Ustavom je nužno precizno odrediti listu prava koja se štite institutom vitalnog nacionalnog interesa/nacionalnog veta u zakonodavnim tijelima države i nižih nivoa vlasti.
6. Izmjenama Ustava treba se definirati i precizirati onemogućavanje paralize njenih institucija te afirmirati građanski karakter društva i jačanje demokratske države po uzoru na sve demokratske države u Evropi i svijetu.
Odlučivanje o ustavnim promjena mora se vratiti u institucije sistema, u Parlamentarnu Skupštinu BiH koja će u rasprave uključiti nevladin sektor, akademsku zajednicu, medije i najširi krug građana. Bosna i Hercegovina je više stotina godina bila multikonfesionalna i multinacionalna zemlja u kojoj je bogatstvo različitosti bila prednost. Jedinstvo različitosti je i danas u najvećoj mjeri način života u njoj. Ustav Bosne i Hercegovine to mora sadržavati, promovirati i omogućavati.
Stipe Prlić
predsjednik HNV
Zoran Jovanović
predsjednik SGV PzR
Miro Lazović
predsjednik Foruma parlamentaraca BIH
Nedžad Mulabegović
predsjednik VKBI
Промјене највишег правног акта једне државе – Устава, представља најкомплекснији друштвено политички подухват. У БИХ је овај процес још компликованији јер је саставни дио нашег уставно правног уређења и ОХР, дакле „међународна заједница“, коју чине представници најутјецајнијих свјетских сила обједињених у ПИЦ-у, а које према Босни и Херцеговини немају истовјетне политичке ставове. Неоспорно је да се Устав БИХ мора мијењати. Измјене Устава БИХ више нису ствар воље, жеље или компромиса домаћих политичких странака већ међународно правна обавеза Босне и Херцеговине која произилази из правоснажних пресуда међународних судова које су донесене од 2007-2020. године, као и пресуда Уставног суда и Суда Босне и Херцеговине. Више од двије деценије наше невладине организације стоје на становишту да сви грађани Босне и Херцеговине, тј. сви народи и мањине, морају имати једнака права и обавезе на територији цијеле Босне и Херцеговине. Овај принцип садржан је и у дејтонском Уставу БИХ чији је саставни дио и Европска конвенција о људским правима и темељним слободама која је директно примјењива и има предност над сваким другим правом у БиХ. Постојећи етно-национални концепт у БИХ, који је посебно изражен кроз улогу домова народа на нивоу БиХ и ентитета је неодржив јер се питање виталног националног интереса у већини случајева злоупотребљава. Овај институт углавном се не користи за виталне националне интересе народа већ за „виталне интересе“ политичких странака. Такођер, њиме се потпуно потискују грађанска права гарантирана постојећим Уставом БиХ, што води у потпуну етничку сегрегацију. С друге стране, пракса је показала да је ентитетско гласање имало много погубнији учинак на (не)развој БиХ него заштита виталног националног интереса. Основни проблем лежи у чињеници да Анеx ВИИ тј. повратак протјераних и расељених није адекватно имплементиран те имамо ситуацију да је ентитетско постало истовремено и етничко гласање. Фебруара 2007. године донесена је пресуда УН-овог Међународног суда правде из Хага у процесу БиХ врс Србија и ЦГ којом је Србија пресуђена за неспречавање геноцида над Бошњацима у Сребреници, а потом и низ пресуда Европског Суда за људска права. Европски суд за људска права је у пет одвојених пресуда (2009. пресуда у корист Сејдић-Финци против БиХ, 2014. пресуда у корист Азре Зорнић против БиХ, 2016. пресуда у корист Илијаса Пилава протв БиХ И Самира Шлаку против БиХ, те 2020. пресуда у корист Светозара Пударића против БиХ) оцијенио да је Устав БиХ дискриминаторан, практично према свим грађанима БиХ, из свих народа и реда осталих, а којима се гарантирају сва права из Опће декларације о људским правима Уједињених нација, те из Европске конвенције за заштиту људских права и темељних слобода. Битно је истаћи да је Европски суд за људска права донио, закључно с 1. децембром 2020. године, 395 пресуда против Босне и Херцеговине (БиХ), при чему су тужбу поднијели појединци или више њих. Владајуће странке, ни након више од десетљећа, пресуде нису провеле. Донесене пресуде, које су облигаторне за државу Босну и Херцеговину, представљају међународно-правни основ за измјене Устава БиХ. Етнички принцип наметнут је флагрантним кршењем свих људских права, ратним злочинима, етничким чишћењем и геноцидом. Немамо амбицију ни претензију предложити конкретна рјешења или текстове уставних амандмана већ желимо понудити принципе који би требали бити полазна основа за израду приједлога амандмана на Устав Босне и Херцеговине. Принципи требају бити минимални заједнички садржај свим прогресивним политичким снагама БиХ, да би се као заједнички интерес презентирали пријатељским државама и потписницима Даyтонског споразума суодговорнима за стање и будућност БиХ. Важно је нагласити да децембра 1995. године нисмо имали пресуде међународних судова. У контексту напријед наведеног предлажемо слиједеће принципе за промјену Устава БиХ:
1. Уклањање системске дискриминације распрострањене у цијелом уставном уређењу. Наведене пресуде Европског суда обавезују државу да отклони постојећа уставна рјешења по којима су свим грађанима који се не изјашњавају као припадници конститутивних народа ускраћена елементарна грађанска и политичка права. Та права су ускраћена и припадницима конституентних народа ако не живе у “одговарајућем” ентитету. Дискриминација је широко распрострањена и с обзиром на друге критерије као што су родна припадност, религијска опредјељења, социјални статус, образовни ниво и др.
2. Ентитети у Босни и Херцеговини, као административни облици, успостављени су на темељу „фактичког стања на терену“ изазваног међународним оружаним сукобима и као такви су данас превазиђени, о чему је мишљење изнијела и Венецијанска комисија 2005. године, а највећи проблем у пракси је, показало се, ентитетско гласање у Парламентарној Скупштини Босне и Херцеговине. Венецијанска комисија у свом мишљењу из 2005. године у тачци 34. стоји: „.:. Овај вето, који у пракси дјелује потенцијално релевантан само за РС, дјелује као вишак, обзиром на постојање вета на основу виталног интереса.”.
3. Непровођење правоснажних судских пресуда међународних и домаћих судова, јасно показује да је у БиХ на сцени суспензија владавине права, те је у том смислу неопходно у Устав уградити све неопходне измјене како би се успоставила владавина права и осигурала потпуна политичка неовисност правосудних институција БИХ. У Босни и Херцеговини функционишу четири одвојена аутономна правна и судска система – на нивоу БиХ, у оба ентитета и у Брчко дистрикту БиХ. То доводи до неуједначених па и до супротстављених правних рјешења и до неуједначене судске праксе, па тиме и до неравноправности грађана. Због тога се морају креирати уставна рјешења да до тога не долази.
4. Уставом дефинирати принцип санкционирања негирања холокауста, геноцида и злочина против човјечности и величање правоснажно осуђених ратних злочинаца од стране ИЦТY.
5. Уставом је нужно прецизно одредити листу права која се штите институтом виталног националног интереса/националног вета у законодавним тијелима државе и нижих нивоа власти.
6. Измјенама Устава треба се дефинирати и прецизирати онемогућавање парализе њених институција те афирмирати грађански карактер друштва и јачање демократске државе по узору на све демократске државе у Европи и свијету.
Одлучивање о уставним промјена мора се вратити у институције система, у Парламентарну Скупштину БиХ која ће у расправе укључити невладин сектор, академску заједницу, медије и најшири круг грађана. Босна и Херцеговина је више стотина година била мултиконфесионална и мултинационална земља у којој је богатство различитости била предност. Јединство различитости је и данас у највећој мјери начин живота у њој. Устав Босне и Херцеговине то мора садржавати, промовирати и омогућавати.
Стипе Прлић
предсједник ХНВ
Зоран Јовановић
предсједник СГВ ПзР
Миро Лазовић
предсједник Форума парламентараца БИХ
Неџад Мулабеговић
предсједник ВКБИ
Changes to the highest legal act of a state – the Constitution, represent the most complex social political endeavor. In BiH, this process is even more complicated because it is an integral part of our constitutional legal order and the OHR, that is the “international community”, made up of representatives of the world’s most influential forces united in PIC, which do not have the same political views towards Bosnia and Herzegovina. It is undeniable that the BiH Constitution must be changed. Amendments to the BiH Constitution are no longer a matter of will, desire or compromise of domestic political parties, but an international legal obligation of Bosnia and Herzegovina resulting from the final judgments of international courts adopted from 2007-2020., as well as judgmenta of the Constitutional Court and the Court of Bosnia and Herzegovina. For more than two decades, our NGOs have held the position that all citizens of Bosnia and Herzegovina, that is, all nations and minorities must have equal rights and obligations on the territory of all of Bosnia and Herzegovina. This principle is contained in the Dayton Constitution of BiH, which also contains as its integral part the European Convention on Human Rights and Fundamental Freedoms, which is directly applicable and takes precedence over any other law in BiH. The existing ethno-national concept in BiH, which is particularly exemplified through the role of the houses of peoples at the level of BiH and the entities, is unsustainable because the institute of vital national interest is abused in most cases. This institute is mainly not used for the vital national interest of a people but for the “vital interests” of nationalist political parties. It also completely suppresses civil rights guaranteed by BiH’s existing Constitution, leading to complete ethnic segregation. On the other hand, the practice showed that entity voting had a much more disastrous effect on BiH’s (non)development than protecting vital national interest. The main problem lies in the fact that Annex VII, that is, the return of expelled and displaced persons has not been complited and, therefore, we have a situation that the entity voting has simultaneously become the ethnic voting. In February 2007, a verdict was delivered by the UN International Court of Justice in The Hague in the case of BiH vs. Serbia and Montenegro, which found Serbia responsible for not preventing genocide against Bosniaks in Srebrenica, and then a series of judgments by the European Court of Human Rights. The European Court of Human Rights is in five separate judgments (2009 in favour of Sejdic-Finci vs. BiH, 2014 judgment in favour of Azra Zornic vs. BiH, 2016 judgment in favour of Ilias Pilav vs. BiH, Samir Slaku vs. BiH, and 2020 judgment in favour of Svetozar Pudaric vs. BiH) found the BiH Constitution discriminatory, practically towards all BiH citizens, from all peoples and the Others , despite the guarantee of all the rights under the United Nations General Declaration of Human Rights and the European Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms. It is important to point out that since 1st January 2009, the European Court of Human Rights has adopted 395 judgments against Bosnia and Herzegovina (BiH), with the lawsuits being brought by both individuals groups. The ruling parties, even after more than a decade, have not implemented the verdicts. The adopted judgments, which are obligatory for the state of Bosnia and Herzegovina, represent the international legal basis for amending the BiH Constitution. The ethnic principle has been imposed by the flagrant violations of all human rights, aggression, ethnic cleansing and genocide. We have no ambition or pretension to propose concrete solutions or texts of constitutional amendments, however, we want to offer principles that should be the starting basis for drafting a proposal for amendments to the Constitution of Bosnia and Herzegovina. The principles should be minimal common denominator for all progressive political forces of BiH, which can be present as a common interest to friendly states and signatories of the Dayton Agreement who are jointly responsible for BiH’s state-of-affairs and the future. This primarily concerns the U.S. administration, which played a decisive role in establishing peace in our country 25 years ago. It is important to emphasise that in December 1995 we did not have judgments of the international courts. In the context of what has been stated above, we propose the following principles for the changes to the BiH’s Constitution:
1. The elimination of systemic discrimination that is widespread throughout the constitutional regulation. The enumarated judgments of the European Court of Justice oblige the state to remove existing constitutional privisions because of which all citizens who do not declare themselves members of constituent peoples are denied elementary civil and political rights. Those rights are also denied to members of the constituent peoples if they do not live in the “appropriate” entity. Discrimination is widespread also on other bases, such as gender, religious affiliation, social status, level of education received and so on.
2. The entities in Bosnia and Herzegovina, as administrative forms, were established on the basis of the “facts on the ground” caused by the international armed conflicts and as such are overcome today, as stated by the Venice Commission in 2005, while the biggest problem in practice has been, it has been shown, the entity voting in the Parliamentary Assembly of Bosnia and Herzegovina. In its 2005 opinion, the Venice Commission states, at point 34.: “.:. This veto, which in practice seems potentially relevant only for the RS, appears redundant having regard to the existence of the vital interest veto.”.
3. Failure to implement final court judgments by international and domestic courts clearly shows that in BiH there is a suspension of the rule of law, and in this regard it is necessary to insert all needed amendments in the Constitution to establish the rule of law and ensure the full political independence of BiH’s judicial institutions. Four separate atunomous legal and judicial systems operate in Bosnia and Herzegovina – at the level of BiH, in both entities and in Brcko District of BiH. This leads to uneven and even conflicting legal solutions and uneven case-law, and thus to inequality of citizens. Therefore, constitutional solutions must be created so that this does not happen.
4. Define the principle of sanctioning the denial of holocaust, genocide and crimes against humanity by the Constitution.
5. It is necessary to precisely determine the rights protected by the institute of Vital National Interest/National Veto in the legislative bodies of the State and lower levels of government.
6. The amendments to the Constitution must specify the disablying of the paralysis of its institutions and affirm the civic character of society and the strengthening of a democratic state modelled on all democratic states in Europe and the world.
The decisions on constitutional changes must be brought back into the institutions of the system, into the Parliamentary Assembly of BiH which will include the NGO sector in the debate, academia, the media and the widest circles of citizens. Bosnia and Herzegovina has been a multiconfetional and multinational country for hundreds of years, where the riches of diversity have been an advantage. Unity of diversity is still in the most part the way of life in it today. Bosnia and Herzegovina’s constitution must contain it, promote it and enable it.
Stipe Prlić
President Croatian People’s Council of BiH
Zoran Jovanović
president Serb Citizens’ Council – Movement for Equality in BiH
Miro Lazović
president Forum of 1992-1996 Parliamentarians
Nedžad Mulabegović
president Council of the Congress of Bosniak Intellectuals